ⓘ Filozofija matematike

                                     

ⓘ Filozofija matematike

Filozofija matematike je grana filozofije koja proučava pretpostavke, osnove i implikacije matematike. Njen cilj je da se razumeju priroda i metode matematike, i spozna mesto matematike u životima ljudi. Logička i strukturalna priroda matematike sama po sebi čini ovu studiju širokom i jedinstvenom medu njenim filozofskim pandanima.

                                     

1. Platonizam ili matematički realizam

Platonizam ili realizam postulira da matematika postoji u svom vlastitom svetu, paralelnom s našim. Lako je uočiti da se matematika pojavljuje u skoro svim naukama. Osnovna misao je da je matematika nešto što već postoji i što matematičari istražuju. Ovo se može uporediti s Platonovim svetom ideja u kojem je naš vlastiti svet samo senka očitog. Aksiom unutar realizma je analogan fizičkom svetu prirodnih zakona. Problem s ovakvim pristupom je da se mora objasniti u kojem svetu se matematika nalazi, i kako je ona povezna s našim fizičkim svetom.

Poznati platonisti ili realisti su Pitagora, Rodžer Penrouz i Kurt Gedel.

                                     

2. Formalizam

Formalizam zastupa stav da matematika u osnovi govori o manipulacijama nizovima informacija, tj. koristi se različitim pravilima kod kojih se menjaju simboli prema temeljnim pretpostavkama. Ove temeljne pretpostavke su aksiomi koji se manipulacijom u skladu s odredenim pravilima pretvaraju u teoreme. Na taj način se matematika može uporediti sa igrom, npr. šahom, gde se figure pomiču u skladu sa strogo odredenim pravilima. Formalizam ne postavlja iste zahteve kao platonizam: mogu se odbaciti aksiomi i pravila, jer nisu "prirodni zakoni”, i ne postoji "perfektna” aksiomska struktura. Unutar formalizma ne postoji čvrsta veza izmedu nauke i matematike, već se smatra da je slučajnost da ove strukture liče jedna na drugu, i ne postoji platonski svet ideja "iza” fizičkog sveta.

Problemi koje formalizam teško objašnjiva su Gedelovi teoremi nepotpunosti. Neki od poznatih formalista bili su David Hilbert i Haskel Kari.

                                     

3. Logicizam ili logistika

Logicizam ili logistika uči da je matematika isto što i logika i da se može izvesti iz nje. Takvo stajalište podržavali su Bertrand Rasel i Alfred Nort Vajthed u Principia Mathematica čiji je krajnji cilj bio ujedinjenje filozofske logike i matematike. Ovakve ideje su danas uglavnom odbačene.

                                     

4. Spoznajne teorije

Spoznajne teorije vide matematiku kao unutarnju funkciju ljudske svesti, što je prirodan sled naše perceptivne sposobnosti. Može se npr. videti da mozak jako reaguje na geometrijske predmete stvorene ravnim linijama, dok bezoblični predmeti ne daju iste jake reakcije kao što je to bilo u prvom slučaju. Dakle u ovom slučaju spoznajne teorije vide matematiku kao bitno podredenu biologiji. Matematika bi stoga bila elektrohemijski fenomen u ljudskom mozgu.

                                     

5. Socijalni konstruktivizam

Socijalni konstruktivizam smatra da se matematika mora promatrati kao socijalni predmet, kao deo društva, i njena unutarnja logika treba da sledi isti obrazac kao i drugi naučni procesi.

                                     

6. Spoljašnje veze

  • "Philosophy of mathematics”. Internet Encyclopedia of Philosophy.
  • Filozofija matematike на сајту PhilPapers
  • "Ludwig Wittgenstein: Later Philosophy of Mathematics”. Internet Encyclopedia of Philosophy.
  • Horsten, Leon. "Philosophy of Mathematics”. Ур.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy.
  • Filozofija matematike на сајту InPho
  • Philosophy of Mathematics
  • Set Theory & Further Logic
  • Mathematical Logic
  • The London Philosophy Study Guide
  • Kaina Stoicheia by C.S. Peirce.
  • R.B. Jones philosophy of mathematics page
  • Filozofija matematike на сајту DMOZ језик: енглески
  • The Philosophy of Real Mathematics Blog

Žurnali

  • The Philosophy of Mathematics Education Journal homepage
  • Philosophia Mathematica journal


Free and no ads
no need to download or install

Pino - logical board game which is based on tactics and strategy. In general this is a remix of chess, checkers and corners. The game develops imagination, concentration, teaches how to solve tasks, plan their own actions and of course to think logically. It does not matter how much pieces you have, the main thing is how they are placement!

online intellectual game →