ⓘ Free online encyclopedia. Did you know? page 107

Kvazičestica

U fizici, kvazičestice i klektivna pobudivanja su pojavni fenomen koji se javlja kad se mikroskopski komplikovani sistem kao što je materija u čvrstom agregatnom stanju ponaša kao da sadrži različite slabo interagirajuće čestice u slobodnom prost ...

Mionski neutrino

Mionski neutrino je jedan od tri vrste neutrina. Smatra se elementarnom česticom u skupu fermiona. Zajedno s mionom čini drugu generaciju leptona po kojem je i dobio pridev "mionski". Nekoliko ljudi ga je teorizovalo tokom 40 ih godina 20. veka, ...

Tau neutrino

Tau neutrino je jedan od tri vrste neutrina. Smatra se elementarnom česticom u skupu fermiona. Zajedno s tauonom čini drugu generaciju leptona po kojem je i dobio pridev "tau". Teorizovan je sredinom 70 ih godina 20. veka, a otkriven je 2000. god ...

Хемијски елемент

Хемијски елемент је врста чисте хемијске супстанце која се не може поделити на две или више чисте супстанце обичним хемијским методама. Хемијски елементи се састоје од само једне врсте атома, који се разликују по свом атомском броју, тј. броју пр ...

Боријум

Боријум, претходно уннилсептијум, прелазни је метал и атомским бројем 107. Назив је добио по данском физичару Нилсу Бору. Добио је име по данском физичару Нилсу Бору. Пошто је вештачки елемент, не налази се у природи него се може добити искључиво ...

Гвожђе

Гвожђе или железо, метал је VIIIB групе. Има 16 изотопа чије се атомске масе налазе између 49 - 63. Постојани изотопи су: 54, 56, 57 и 58. Најзаступљенији је изотоп 56. Симбол Fe долази од лат. ferrum назива за гвожће. Ферат је назив за гвожђе у ...

Дармштатијум

Дармштатијум, до 16. августа 2003. године под називом унуннилијум, вероватно је прелазни метал. Име је добио по немачком граду Дармштату. До сада је добијено само неколико његових атома путем фузије изотопа олова и никла. Дармштатијум је екстремн ...

Деутеријум

Деутеријум познат и као тешки водоник, је стабилни изотоп водоника чије атомско језгро садржи по један протон и неутрон, док језгро обичног водоника има само један протон. Природна распрострањеност је 1/6500. Хемијски симбол му је 2 H али се кори ...

Дубнијум

Дубнијум, претходно уннилпентијум и ханијум, прелазни је метал. Име је добио по руском граду Дубна. Вероватно поседује изотопе чије се атомске масе налазе између 257 - 262. Изотопи 260 и 261 су вероватно добијени неки то оспоравају 1967. године о ...

Изотопи аргона

Аргон има 26 пoзнатих изотопа, од 29 Ar до 54 Аr и 1 изомер, од којих су три стабилна. На Земљи 40 Аr чини 99.6% природног аргона. Радиоактивни изотопи са најдужим животом су 39 Аr са полуживотом 269 година, 42 Аr са полуживотом 32.9 година и 37 ...

Изотопи торијума

Торијум има седам природних изотопа, али ниједан није стабила, 232 Th, је релативно срабилан, са временом полураспада 1.405 × 10 година, што је знатно дуже од старости Земље, па чак и мало дуже од опште прихваћене старости свемира. Овај изотоп чи ...

Калифорнијум

Калифорнијум је радиоактивни метални елемент са хемијским симболом Cf и атомским бројем 98. Елемент је први пут направљен 1950. на Универзитету Калифорнија, у лабораторији за зрачење у граду Беркли, бомбардовањем језгра киријума алфа честицама. С ...

Киријум

Киријум хемијски је елемент из групе актиноида. Име је добио по презимену Марије Склодовске-Кири и Пјера Кирија. Киријум је хемијски веома активан, разлаже воду, и његова хемијска активност је слична мангану. Киријум се обично јавља са оксидацион ...

Коперницијум

Коперницијум прелазни је метал из 12. групе периодног система елемената са атомским бројем 112. Међународна унија за чисту и примењену хемију дала је 19. фебруара 2010. године, у част астронома Николе Коперника, званично име елементу раније систе ...

Ливерморијум

Ливерморијум је вештачки хемијски елемент са симболом Lv и атомским бројем 116. То је екстремно радиоактивни елемент који је добијен само у лабораторији, а никад није пронађен у природи. Елемент је добио име по Националној лабораторији "Лавренс Л ...

Лоренцијум

Лоренцијум синтетички је хемијски елемент, из групе актиноида са атомским бројем 103. Име је добио по презимену физичара Ернеста Лоренца, оснивачу циклотрона, уређаја који је кориштен за откривање многих вештачких радиоактивних елемената. Име је ...

Мајтнеријум

Мајтнеријум, претходно унниленијум, вероватно је прелазни метал. Он је екстремно радиоактивни синтетички елемент. Најстабилнији изотоп му је мајтнеријум-278, са временом полураспада од 7.6 секунди. Овај елемент је први пут направљен у GSI Хелмхол ...

Манган

Манган јест хемијски елемент са симболом Mn и атомским бројем 25, метал из 7. групе. Има 15 изотопа. Не налази се као слободни елемент у природи; често се може наћи у минералима у комбинацији с гвожђем. Један је од најраспрострањенијих елемената ...

Мендељевијум

Мендељевијум, погрешно мендељејевијум, хемијски је елемент из групе актиноида са атомским бројем 101. Радиоактиван је и добија се искључиво вештачким путем - бомбардовањем ајнштајнијума алфа-честицама. Атомски број му је 101. Први га је добио аме ...

Московијум

Московијум супертешки је синтетички хемијски елемент, вероватно постпрелазни метал, са атомским бројем 115. Име је признато од IUPAC-а. Московијум је први пут синтетисан 2003. године, када га је произвео заједнички тим америчких и руских научника ...

Неон

Неон племенити је гас са атомским бројем 10. У периодном систему стоји у 8. главној групи и стога се убраја у племените гасове. Као и остали племенити гасови, неон је безбојни, изразито нереактивни, једноатомни гас. По многим особинама као што су ...

Нихонијум

Нихонијум синтетички је хемијски елемент IIIА групе и атомским бројем 113. Име је признато од IUPAC-а. Он је екстремно радиоактиван, а његов најстабилнији до данас познати изотоп, Nh-286 има време полураспада од око 10 секунди. У периодном систем ...

Нобелијум

Нобелијум синтетички је хемијски елемент из групе актиноида и атомским бројем 102. Име је добио по шведском хемичару Алфреду Нобелу, изумитељу динамита. То је радиоактивни метал, десети трансуранијски елемент и претпоследњи члан серије актиноида. ...

Оганесон

Оганесон трансактиноидски је хемијски елемент. Име је признато од IUPAC-а. Унуноктијум, како се звао пре добијања званичног имена, веома је нестабилан. Ово је последњи до сада отркивени елемент у стандардном периодном систему елемената. Распада с ...

Периодични закони

Периодични закони или периодични трендови јесу специфични узорци који се могу уочити у периодном систему хемијских елемената а који илуструју различите аспекте одређених елемената, укључујући величину и електронска својства. Главни периодични зак ...

Полонијум

Полонијум јесте хемијски елемент са симболом Po и атомским бројем 84. Открили су га 1898. године Марија Кири и Пјер Кири. То је редак и веома радиоактиван елемент без стабилних изотопа. У хемијском аспекту, полонијум је веома сличан бизмуту и тел ...

Предвиђени елементи Дмитрија Мендељејева

Када је Дмитриј Иванович Мендељејев радио периодни систем хемијских елемената, оставио је места за тада непознате елементе којима је и предвидео њихова карактеристична својства. Ово су предвиђени елементи Дмитрија Мендељејева или Мендељејвљеви пр ...

Протијум

Протијум је најчешћи изотоп водоника. Још постојећи изотопи водоника су деутеријум и трицијум. Име протијум потиче од грчке ријечи протон: "Први". Хемијски симбол за протијум је 1 H. За разлику од деутеријума и трицијума, протијум не посједује не ...

Радерфордијум

Радерфордијум, раније унилквадијум, прелазни је метал. Назив је добио по имену физичара Ернеста Радерфорда. Радерфордијум поседује изотопе чије се атомске масе налазе између 257 - 262. Изотоп 260 је добијен неки то оспоравају 1964. године од Иван ...

Радијум

Радијум, земноалкални је метал из IIA групе са атомским бројем 88. Име потиче од латинске речи radius која означава пречник. Радијум има 25 изотопа чије се атомске масе налазе између 213-230. Сви његови изотопи су нестабилни. Најстабилнији изотоп ...

Рендгенијум

Рендгенијум, неправилно рентгенијум, вероватно је прелазни метал са атомским бројем 111. То је екстремно радиоактивни вештачки елемент који се не налази у природи и може се синтетизовати само у лабораторији. Његов најстабилнији, до данас познати, ...

Имена за сетове хемијских елемената

Тренутно постоји 118 познатих хемијских елемената који одражавају велики број различитих физичких и хемијских својстава. Међу овим диверзитетом, научници су пронашли за корисно да користе имена за сетове хемијских елемената, који имају слична сво ...

Сиборгијум

Сиборгијум, претходно уннилхексијум, прелазни је метал са атомским бројем 106. Назив је добио по презимену америчког хемичара Глена Сиборга. Изразито је радиоактиван, његов најстабилнији познати изотоп, 269 Sg, има време полураспада од око 3.1 ми ...

Списак елемената

Ово је списак елемената сортираних по називу, симболу, атомском броју, атомској маси, броју групе и периоде којима припада у периодном систему елемената, док боја означава саму врсту елемента, односно да ли је у питању метал, неметал или металоид ...

Тенесин

Тенесин супертешки је синтетички хемијски елемент са атомским бројем 117. Његов садашњи назив је признат од стране IUPAC-а. Његово раније име било је унунсептиј. Елемент су синтетисали руски и амерички научници који раде у "Обједињеном институту ...

Трицијум

Трицијум је поред протијума и деутеријума природни изотоп водоника. Његово атомско језгро се понекад назива и тритон. Хемијски симбол трицијума је 3 H, а поједностављено се може обележити са T. У поређењу са деутеријумом, поред тога што има прото ...

Фермијум

Фермијум хемијски је елемент из групе актиноида са атомским бројем 100. То је у потпуности вештачки добијени елемент који не постоји у природи. У периодном систему налази се у групи актиноида те се убраја у трансуранијске елементе. Фермијум је ра ...

Флеровијум

Флеровијум, раније унунквадијум, супертешки је вештачки радиоактивни хемијски елемент, постпрелазни метал са атомским бројем 114. Не јавља се у природи. То је екстремно радиоактивни синтетички елемент. Добио је име по Флеровој лабораторији за нук ...

Хасијум

Хасијум, претходно уннилоктијум, прелазни је метал. Назив је добио по једној од Немачких савезних држава, Хесену. Први пут га је изоловао 1984. године тим немачких истраживача који су предводили Петер Армбрустер и Готфрид Минценберг. Он је синтет ...

Хлор

Хлор неметал је са атомским бројем 17, припада VIIA групи. Стабилни изотопи су: 35 Cl и 37 Cl. Хлор је жутозелен гас око 2.5 пута тежи од ваздуха, непријатног, загушљивог мириса, веома отрован. Хлор је средство за избељивање и дезинфекцију. Састо ...

Авогадров број

Авогадров број, познат још и као Авогадрова константа, је број молекула у једном молу супстанце. Означава се симболом N A. Званично је дефинисан као број атома C-12 у 12 грама ове супстанце. Авогадров број износи 6, 02214199 47 ⋅ 10 23 m o l − 1 ...

Авогадров закон

Авогадров закон је један од основних гасних али и хемијских закона. По њему се у једнаким запреминама различитих гасова под истим условима налази једнак број молекула. Дао га је италијански хемичар Амедео Авогадро 1811. године мада је тада био на ...

Закон о дејству маса

Закон о дејству маса је један од основних закона хемијске кинетике. По њему је брзина хемијске реакције управо сразмерна производу концентрација реагујућих супстанци. Формулисали су га 1867. године норвешки научници Като Максимилијан Гулдберг и П ...

Закон сталних запреминских односа

Закон сталних запреминских односа је један од основних хемијских закона. По њему запремине гасова који се једине и запремине награђених гасова стоје у сталном односу малих целих бројева. Закон је дао француски хемичар Жозеф Луј Геј-Лисак 1809. го ...

Кан-Инголд-Прелог правила

Кан-Инголд-Прелог правила, чешће називана CIP систем, CIP конвенције или CIP номенклатура, представљају низ конвенција које се користе примарно у органској хемији за потпуно описивање просторног облика посматраног молекула додељивањем стереодескр ...

Ле Шатељеов принцип

Ле Шатељеов принцип је хемијски принцип који говори о томе како промене услова под којима се одвија повратна хемијска реакција утичу на хемијску равнотежу. Уопштено, он би могао гласити овако: ако се на неки систем у равнотежи делује силом, равно ...

Закон сталних односа маса

Закон сталних односа маса је један од основних хемијских закона. По њему се елементи међусобно једине у тачно одређеним и сталним масеним односима када дају исто једињење. Закон је 1794. дао француски хемичар Жосеф Пруст. Из овог закона јасно про ...

Zakon o održanju mase

Zakon o održanju mase predstavlja eksperimentalno utvrdenu činjenicu da je u hemijskim reakcijama masa reaktanata jednaka masi proizvoda reakcije. S obzirom na to da u nuklearnim reakcijama i pri velikim brzinama dolazi do pretvaranja mase u ener ...

Оствалдов закон

Овај закон је извео Вилхелм Оствалд. По њему при разблаживању раствора смањује се концентрација раствора а расте степен дисоцијације јер је њихов производ константан. Закон је уобличен у следећој формули: K = α 2 × c 1 − α {\displaystyle K={\frac ...

Паулијев принцип

Паулијев принцип искључења је принцип у квантној механици, који је 1925. формулисао Волфганг Паули. Гласи да ниједна два идентична фермиона не могу да се налазе у истом квантном стању симултано. Ригорозније тврђење овог принципа је да је, за два ...

Free and no ads
no need to download or install

Pino - logical board game which is based on tactics and strategy. In general this is a remix of chess, checkers and corners. The game develops imagination, concentration, teaches how to solve tasks, plan their own actions and of course to think logically. It does not matter how much pieces you have, the main thing is how they are placement!

online intellectual game →