ⓘ Free online encyclopedia. Did you know? page 106

Aromatičnost metala

Metalna aromatičnost je proširenje koncepta aromatičnosti, široko zastupljenog kod ugljovodonika, na metale. Prvi eksperimentalni dokazi o postojanju aromatičnosti u metalima su nadeni u aluminijumskim klasternim jedinjenjima tipa MAl 4 -, gde M ...

Četvoroelektronska tricentarska veza

Četvoroelektronska tricentarska veza je model koji se koristi za objašnjavanje postojanja pojedinih hipervalentnih molekula kao što su tetratomiska i heksatomska interhalogena jedinjenja, sumpor tetrafluorid, ksenon fluoridi, i bifluoridni jon. O ...

Četvorostruka veza

Četvorostruka veza je tip hemijske veze izmedu dva atoma u kojoj učestvuje osam elektrona. Ova veza je ekstenzija poznatijih tipova veze, dvostruke i trostruke. Stabilne četvorostruke veze se najčešće javljaju izmedu prelaznih metala iz sredine d ...

Delta veza

U hemiji, delta veze su kovalentne hemijske veze, kod kojih se četiri režnja jedne atomske orbitale preklapaju sa četiri režnja druge atomske orbitale. Ovo preklapanje dovodi do formiranja vezujuće molekulske orbitale sa dve čvorne ravni koja sad ...

Dentatnost

Dentatnost je broj donorskih grupa pojedinačnog liganda koje se vezuju za centralni atom u koordinacionom kompleksu. U mnogim slučajevima, samo jedan atom liganda se vezuje za metal, tako da je dentantnost jednaka jedinici, i za ligad se kaže da ...

Divodonična veza

Divodonična veza je vrsta vodonične veze, interakcije izmedu veze metalnog hidrida i OH ili NH grupe, ili drugog protonskog donora. Sa van der Valsovim radijusom od 1.2 Å, atomi vodonika se obično ne približavaju drugim atomima vodonika na rastoj ...

Divodonični kompleks

Divodonični kompleksi su koordinacioni kompleksi koji sadrže nepromenjeni H 2 kao ligand. Prototipni kompleks je W 3 2. Ova klasa jedinjenja pretstavlja intermedijere u metalom katalizovanim reakcijama u kojima učestvuje vodonik. Više stotina div ...

Dvoelektronska četvorocentarska veza

Dvoelektronska četvorocentarska veza je tip hemijske veze u kojoj četiri atoma dele dva elektrona pri vezivanju, sa neto redom veze od ½. Ovaj tip vezivanja se razlikuje od uobičajene kovalentne veze, u kojoj dva atom dele dva elektrona. Dvoelekt ...

Dvoelektronska tricentarska veza

Dvoelektronska tricentarska veza je elektronski oskudna hemijska veza gde tri atoma dele dva elektrona. Kombinacijom tri atomske orbitale se formiraju tri molekulske orbitale: jedna vezujuća, jedna ne vezujuća, i jedna anti vezujuća. Dva elektron ...

Fi veza

U hemiji, fi veze su kovalentne hemijske veze, kod kojih se četiri režnja jedne atomske orbitale preklapaju sa četiri režnja druge atomske orbitale. Ovo preklapanje dovodi do formiranja vezujuće molekulske orbitale sa dve čvorne ravni koja sadrži ...

Halogena veza

Halogena veza je nekovalentna interakcija koja se javlja izmedu atoma halogena i Luisove baze. Mada halogeni učestvuju u drugim tipovima vezivanja, halogeno vezivanje se specifično odnosi dejstvo halogena kao elektrofilne grupe.

Hemijska polarnost

U hemiji, polarnost se odnosi na razdvajanje električnih naelektrisanja koje dovodi do toga da molekul ili njegove hemijske grupe imaju električni dipolni ili multipolni moment. Polarni molekuli interaguju putem dipol–dipol intermolekularnih sila ...

Katjonska-pi interakcija

Katjonska–π interakcija je nekovalentna molekulska interakcija izmedu lica jednog elektronski bogatog π sistema i susednog katjona. Ova interakcija je primer nekovalentnog vezivanja izmedu monopola i kvadrupola. Energije vezivanja su znatne, sa v ...

Londonova disperziona sila

Londonove disperzione sile su tip sila koje deluju izmedu atoma i molekula. One su deo van der Valsovih sila. LDF su imenovane po nemačko-američkom fizičaru Fricu Londonu. Londonova disperziona sila je slaba medumolekulska sila, koja proističe iz ...

Mehanička veza

Mehanička veza je tip hemijske veze prisutan u mehanički vezanim molekulskim arhitekturama, kao što su katenani i rotaksani. Za razliku od klasičnih molekulskih struktura, medusobno zaključani molekuli se sastoje od dve ili više zasebnih komponen ...

Nekovalentno vezivanje

Nekovalentna veza je tip hemijske veze koja nije bazirana na postojanju zajedničkog elektronskog para, nego na postojanju disperznijih varijanti elektromagnetnih interakcija. Nekovalentna veza je dominantni tip veze uzmedu supermolekula u supermo ...

Petostruka veza

Petostruka veza u hemiji je neobičan tip hemijske veze, koja je prvi put opisana 2005. za jedno dihromno jedinjenje. Jednostruke, dvostruke, i trostruke veze su uobičajene u hemiji. Četvorostruke veze su rede, mada su prisutne kod jedinjenja hrom ...

Pi retrodonacija

π retrodonacija je hemijski koncept koji označava pojavu da elektroni prelaze iz atomske orbitale jednog atoma u π* antivezujuću orbitalu drugog atoma ili liganda. Ona je posebno zastupljena u organometalnoj hemiji prelaznih metala sa multiatomsk ...

Pi veza

U hemiji, pi veze su kovalentne hemijske veze kod kojih se dve strane jedne atomske orbitale preklapaju sa dvema stranama druge atomske orbitale. Svaka od tih atomskih orbitala je jednaka nuli u zajedničkoj čvornoj ravni, koja prozali kroz dva ve ...

Savijena veza

Savijena veza je termin u organskoj hemiji koji se odnosi na tip kovalentne hemijske veze sa geometrijom koja donekle podseća na bananu. Sam termin je generalizovana reprezentacija elektronske gustine ili konfiguracije koja podseća na sličnu povo ...

Šestostruka veza

Šestostruka veza je tip kovalentne veze u kojoj učestvuje 12 vezujućih elektrona i čiji red veze je 6. Jedini poznati molekuli sa šestostrukim vezama su diatomski dimolibden i divolfram, koji postoje u gasovitoj fazi. Postoji uverljiva evidencija ...

Simetrična vodonična veza

Simetrična vodonična veza je specijalni tip vodonične veze u kojoj se proton nalazi na polovini rastojanja izmedu dva identična atoma. Jačna veze sa svakim od tih atoma je jednaka. Simetrična vodonična veza je primer četvoroelektronske tricentars ...

Steking (hemija)

U hemiji, pi staking je privlačna, nekovalentna interakcija izmedu aromatičnih prstenova. Te interakcije su važne u vezivanju nukleobaza unutar DNK i RNK molekula, proteinskom savijanju, šablonom usmerenoj sintezi, nauci o materijalima, i molekul ...

Trostruka veza

Trostruka veza u hemiji je hemijska veza izmedu dva hemijska elementa u kojoj učestvuje šest vezujućih electrona umesto uobičajena dva kovalentne jednostruke veze. Najčešće se sreće trostruka veza izmedu dva atoma ugljenika, koja je prisutna u al ...

Valentnost (hemija)

Valentnost ili valenca je broj koji pokazuje sa koliko atoma vodonika se jedini neki hemijski element. Valencu nekog elementa odreduje broj elektrona tog elementa koji učestvuju u stvaranju hemijske veze. Valence elemenata mogu imati vrednost od ...

Vodonična veza niske barijere

Vodonična veza niske barijere je specijalni tip vodonične veze. Ovaj tip veze je posebno jak, jer je rastojanje izmedu akceptora i donora veoma kratko. U regularnim vodoničnim vezama vodonični jon jasno pripada jednom od heteroatoma. Sa smanjenje ...

Zlatofilnost

U hemiji, zlatofilnost se odnosi na tendenciju kompleksa zlata da se agregiraju putem fomiranja slabih zlato-zlato veza. Glavni dokaz za postojanje zlatofilnosti proizilazi iz kristalografske analize AuI kompleksa. Zlatofilna veza ima dužinu od o ...

Геохемија

Под називом геохемија подразумева се изучавање састава Земље и других планета, хемијских процеса и реакција које су одговорне за састав стена и тла, као и кружење материје и енергије које транспортују Земљине хемијске компоненте у времену и прост ...

Еутектичка тачка

Еутектик или еутектичка смеша је смеша две или више чврсте фазе при саставу који има најнижу тачку топљења, и где се фазе истовремено кристализују из течног растопа на тој температури. Однос фаза за одржавање еутектика се одређује применом правил ...

Morska voda

Morska voda je voda iz mora ili okeana. U proseku voda u svetskim okeanima ima salinitet od ~35‰. To znači da na svaku litru morske vode dolazi 35 grama različitih soli rastvorenih u njoj. To se može opisati kao 0.6 M NaCl ili 0.6 mol L -1. Iako ...

Група (периодни систем)

Група периодног система елемената је вертикална колона у периодном систему елемената. Постоји 18 група, а означавају се на три начина. Два начина означавају групе римским бројевима и словом, а трећи, којег препоручује ИУПАЦ означава групе арапски ...

4. група хемијских елемената

4. група хемијских елемената је једна од 18 група у периодном систему елемената. Ова група носи назив и IVB група хемијских елемената. У овој групи се налазе: титанијум, цирконијум, хафнијум и радерфордијум. Заједничка електронска конфигурација п ...

5. група хемијских елемената

5. група хемијских елемената је једна од 18 група у периодном систему елемената. У овој групи се налазе: ванадијум дубнијум танталијум ниобијум Сва четири елемента ове групе су прелазни метали. ванадијум, ниобијум и танталијум се јављају у природ ...

6. група хемијских елемената

6. група хемијских елемената је једна од 18 група у периодном систему елемената. У овој групи се налазе: хром молибден сиборгијум волфрам Сва четири елемента ове групе су прелазни метали. хром, молибден, волфрам се јављају у природи а сиборгијум ...

7. група хемијских елемената

7. група хемијских елемената је једна од 18 група у периодном систему елемената. У овој групи се налазе: ренијум техницијум манган боријум Сва четири елемента ове групе су прелазни метали. Манган, техницијум и ренијум се јављају у природи, а бори ...

8. група хемијских елемената

8. група хемијских елемената је једна од 18 група у периодном систему елемената. У овој групи се налазе: гвожђе осмијум хасијум рутенијум Сва четири елемента ове групе су прелазни метали. гвожђе, рутенијум и осмијум се јављају у природи а хасијум ...

9. група хемијских елемената

9. група хемијских елемената је једна од 18 група у периодном систему елемената. У овој групи се налазе: Иридијум родијум Митнеријум Кобалт Сва четири елемента ове групе су прелазни метали. Кобалт, родијум и Иридијум се јављају у природи а Митнер ...

10. група хемијских елемената

10. група хемијских елемената је једна од 18 група у периодном систему елемената. У овој групи се налазе: Платина Паладијум Дармштатијум Никл Сва четири елемента ове групе су прелазни метали. Никл, Паладијум и Платина се јављају у природи док је ...

12. група хемијских елемената

12. група хемијских елемената је једна од 18 група у периодном систему елемената. У овој групи се налазе: Коперницијум Жива Цинк Кадмијум Сва четири елемента ове групе су прелазни метали. Цинк, Кадмијум и Жива се јављају у природи док је коперниц ...

13. група хемијских елемената

13. група хемијских елемената је једна од 18 група у периодном систему елемената. У овој групи се налазе: алуминијум талијум галијум индијум нихонијум бор У овој периоди се налазе 1 металоид и пет слабих метала. Сви елементи сем унунтријума који ...

14. група хемијских елемената

14. група хемијских елемената је једна од 18 група у периодном систему елемената. У овој групи се налазе: флеровијум силицијум угљеник олово калај германијум У овој групи се налазе један неметал, два металоида, и три слаба метала. Сви елементи ов ...

15. група хемијских елемената

15. група хемијских елемената је једна од 18 група у периодном систему елемената. У овој групи се налазе: азот фосфор бизмут арсен унунпентијум ека-бизмут антимон У овој групи се налазе два неметала два металоида и два слабa метала. Сви елементи ...

16. група хемијских елемената

16. група хемијских елемената је једна од 18 група у периодном систему елемената. У овој групи се налазе: селен сумпор кисеоник полонијум ливерморијум телур У овој групи се налазе три неметала, два металоида и један слаб метал. Сви елементи ове г ...

Алкални метал

{ Групи алкалних метала припадају: литијум, натријум, калијум, рубидијум, цезијум и францијум. Заједничка ознака за електронску конфигурацију ових елемената је nS 1. Вредност оксидационог броја у једињењима јонске природе је +1; граде једновалент ...

Земноалкални метал

У IIа групу периодног система елемената спадају: берилијум, магнезијум, калцијум, стронцијум, баријум и радијум, и једним именом се називају земноалкални метали. Порекло заједничког имена ових елемената лежи у чињеници да су најраспрострањенији м ...

Племенити гас

Елементи ове групе називају се још и племенитим гасовима, док су се раније називали инертним гасовима јер се веровало да су нулто валентни и да не граде једињења. Отуда потиче назив саме групе. Сада се у хемијској литератури ова група све чешће н ...

Халоген

Елементи VIIa групе називају се халогеним елементима. Групу чине неметали: флуор, хлор, бром, јод и металоид астат, недовољно испитани радиоактивни елемент с малим полувременом распадања. Заједничка конфигурација за елементе ове групе је: ns 2 np ...

Елементарна честица

Елементарне честице су субатомске честице за које се верује да се не могу поделити на мање. С друге стране, субатомске честице су све честице мање од атома, без обзира на њихову сложеност. При томе, ово мање од атома треба схватити условно јер не ...

Антинеутрино

У физици, антинеутрино, односно античестице неутрина, су неутралне честице које настају нуклеарним бета распадом. Имају полуцео спин, тј. 1/2, и спадају у фамилију лептона. Сви до сада посматрани антинеутрини имају спин десног завоја, док неутрин ...

Vršni kvark

Vršni kvark, takode poznat kao t kvark ili kvark istine, najmasivniji je od svih uočenih elementarnih čestica. Kao i svi kvarkovi, gornji kvark je fermion sa spinom 1 / 2, i doživljava sve četiri fundamentalne interakcije: gravitaciju, elektromag ...

Free and no ads
no need to download or install

Pino - logical board game which is based on tactics and strategy. In general this is a remix of chess, checkers and corners. The game develops imagination, concentration, teaches how to solve tasks, plan their own actions and of course to think logically. It does not matter how much pieces you have, the main thing is how they are placement!

online intellectual game →